Пошаљи документе на е-маил

Обраћајући се присутнима, министар Митровић је изразио своје задовољство учешћем на овом самиту те додао да паметан и одржив транспорт у 21. вијеку подразумијева мултимодални приступ превозу робе и ефикасан и економичан превоз путника, уз што мање штетних посљедица по животну средину, без додатних административних баријера.

„Земља у развоју као што је Босна и Херцеговина и регион у развоју као што је западни Балкан има ту срећу што се налази на европском континенту одмах уз границе ЕУ и несрећу да има релативно слабо развијену транспортну инфраструктуру која не може на адекватан начин одговорити потребама времена у којем живимо. Развој модерне жељезничке мреже је економски изазов за све нас, а модерни жељезнички оператери, са модерним и функционалним локомотивама и вагонима, који користе жељезничку инфраструктуру у складу са уговором који имају са управљачем инфраструктуре је заједнички циљ свих нас“, истиче министар Митровић.

Жељезнички самит је одржан у организацији Сталног секретаријата Транспортне заједнице, Европске инвестиционе банке (EIB) и Европске банке за обнову и развој (EBRD), а под окриљем Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Републике Србије.

Директор Сталног секретаријата Транспортне заједнице Матеј Закоњшек сигуран је да ће Први жељезнички самит западног Балкана одиграти улогу покретача и утицати на позитивне промјене у области инвестиција у жељезнички саобраћај и реформу политика везаних за жељезницу, а што ће довести до тога да жељезнички саобраћај поново постане атрактиван за грађане и пословне људе у региону.

Поред министара транспорта, на Самиту су учествовале и Ана Брнабић, предсједница Владе Републике Србије, Маја Бакран Марчић, замјеница главног директора за сектор мобилност и транспорт (DG Move), Нандита Паршад, директорица Групе за одрживу енергију (EBRD), Лилиана Павлова, потпредсједница EIB-a за регион западног Балкана и многи други.

Директорица Паршад је исказала подршку коју EBRD пружа земљама западног Балкана у процесу озелењавања својих привреда и нешто мање од половине тих инвестиција је усмјерено ка пројектима који подржавају зелену агенду. То је велика прилика коју земље западног Балкана не смију да пропусте и стога је потребно да инвестирају у своје жељезнице.

Европска година жељезнице представља дио напора ЕУ у оквиру Европског зеленог плана са циљем преласка на одрживу привреду кроз постизање климатске неутралности до 2050. године, а један од кључних елемената овог плана је увођење чистијих и здравијих облика транспорта.